Боснић Мехмедага и Поповић сердар 0001    Огласи се на наму дивојка, 0002    Липа Злата Црнчић Јусуфаге, 0003    На високу брду Црнчевића, 0004    Па се липа чула на делеко, 0005    На Злату су просци навалили, 0006    Просци просе, Злата се поноси, 0007    Јер је Злата соја господскога, 0008    А од више пристала дивојка, 0009    Злату проси Лика у Удбину, 0010    Просе бези просе алајбези. 0011    Просе аге и просе спахије, 0012    Просе Злату сва три побратима, 0013    Једно Боснић Мехо од Новога, 0014    Друго побро Врховац Алага, 0015    Што Врхова од Каура чува, 0016    Су својије хиљаду пандура, 0017    Све о своме трошку и хашлуку. 0018    Треће побро Мусић бајрактаре, 0019    Са равнога поља Турјанскога, 0020    Побре просе, Злата се поноси. 0021    Још је беже ишће Мустајбеже, 0022    Да ожени Бећирбега свога, 0023    Па вира је, ни за Бећу неће, 0024    Иза тога до мало земана, 0025    Скупиле се друге Златијине, 0026    На високу брду Црнчевића, 0027    У одаји Златије дивојке. 0028    Злата вели својим другарицам’: 0029    „Видите ли моје другарице, 0030    Шта ј’ у мене сада муштерија, 0031    Сва ме Лика проси и Удбина, 0032    Ја липоте нејам при себика, 0033    Има липши моји другарица, 0034    Већ ме просе личке набодице, 0035    Мој је бабо Црнчић Јусуфага, 0036    Ја једина у свог родитеља, 0037    Више неја од срца евлада, 0038    Потље мене једну на оџаку, 0039    Згодан ми се бабо претрефио, 0040    А в’ома ми бабо остарио, 0041    Баби моме седамдесет љета, 0042    У десну је руку окљастио, 0043    А у ливо око оћорио, 0044    Свако знаде мога родитеља, 0045    Да ће брзо свијет мијенити, 0046    А меника мираз останути, 0047    У мог бабе готовина благо, 0048    Има блага, неја му хесаба, 0049    Под кулом му стотину димова, 0050    А добра му кула и авлија, 0051    На подруму двадесет атова, 0052    Има блага, неја му хесаба, 0053    Што ме беже ишће Мустајбеже, 0054    Да ожени Бећирбега свога, 0055    А ја млада Бећирбега нећу, 0056    Кад ја знадем малог Бећирбега, 0057    На ме би се Бећо оженио, 0058    Неби прошла ни година дана. 0059    Што ме просе личке набодице, 0060    Ја никојег набодице нећу. 0061    Што ме просе сва три побратима, 0062    Што ме Боснић проси Мехмедага, 0063    Мисли Боснић, да ја хајем за њег’, 0064    Ја валахи за њега немарим, 0065    Боснића је балинка родила, 0066    Балинским га задојила мликом, 0067    Балинским га опасала пасом. 0068    Још ме ага ишће са Врхова, 0069    Мисли ага да ја хајем за њег’, 0070    А валахи ја немарим за њег’, 0071    Алагу је балинка родила, 0072    Балинским га задојила мликом, 0073    И балинским пасом опасала. 0074    Што ме Мусић ишће с Турјанскога, 0075    Мисли Мусић да ја хајам за њег’, 0076    Ја валахи и не хајем за њег’, 0077    Алагу је балинка родила, 0078    Балинским га задојила мликом, 0079    И балинским опасала пасом, 0080    Ја се млада удавати нећу, 0081    На Удбину ни за којег агу, 0082    Удаћу се у камено Хливно, 0083    Гје се свила на драме продаје, 0084    А кадифа мири на аршине, 0085    На мосуре продаје се злато, 0086    Јер је Хливно мени омилило.“ 0087    Нек говори Злата Црнчевића, 0088    Свачије су ричи летилице, 0089    Хабер сиде по широкој Лици, 0090    Шта говори Злата Црнчићева. 0091    Сва три чула за то побратима. 0092    Мало вриме за врименом било, 0093    Једно јутро ага подранио, 0094    Јусуфага сједи у одаји, 0095    Сједи ага код топла пенџера, 0096    Па под кулом поље пофатао, 0097    Сејир чини поље до Удбине, 0098    Поље му се равно прегодило, 0099    Машно аги пољем погледати, 0100    Докле аги очи утекоше, 0101    У по поља опази коњика, 0102    Маман му се вранац помамио, 0103    Момак врану пао по перчину, 0104    Нигје десном не мирује руком, 0105    У руци му плетена канџија, 0106    Шиба врана са обадве стране, 0107    Од врана се пина одвалила, 0108    Од гаврана начинио шарца, 0109    Познаје га ага са пенџера, 0110    Познаје га, познати неморе. 0111    Кад се коњик ближе прикучио, 0112    Он познаде Влашче на гаврану, 0113    Види ага, да је са Котара, 0114    Да при себи има хаберова, 0115    У том Влашче доскака гаврана, 0116    Пред капију аге Јусуфаге, 0117    Дочека га слуга пред капијом, 0118    Влашче слуги јутро навикнуло, 0119    Слуга њему јутро префатила, 0120    Пита Влашче слуге са гаврана: 0121    „Је ли ага дома Јусуфага?“ 0122    А слуга му вели пред капијом: 0123    „Добро с’ јутро овде подранио, 0124    На боље си мјесто потрефио, 0125    Баш је кула Црнчић Јусуфаге, 0126    А дома је ага Јусуфага, 0127    Ено аге у својој одаји.“ 0128    Влашче фрци с врана пред капијом, 0129    Слуга прими врана од Мађара, 0130    Оде Влашче у високу кулу, 0131    Пред одају аге Јусуфаге, 0132    Пред одајом чизме оставило, 0133    Под пазухо мицу подметнуло, 0134    Тербијетли у одају угје, 0135    Ђе му ага сједи Јусуфага. 0136    Бога назва, полети му руци, 0137    Пољуби га у обидве руке, 0138    На кољену књигу оставио, 0139    Измаче се подвиш стаде руке. 0140    Ага знаде шта младежи ваља, 0141    Па се руком фати у џепове, 0142    Влаху даде осам магјарија: 0143    „На Влашчићу, па се напи пића, 0144    И промини кови у гаврана.“ 0145    Када Влашче прими магјарије, 0146    Оде Влашче до гаврана свога, 0147    Влашче свога узјаха гаврана, 0148    Па гаврану паде по перчину, 0149    А фати се плетене канџије, 0150    Нека иде, куд је њему драго, 0151    Да гледамо аге Јусуфаге, 0152    Ага влашку књигу разавио, 0153    Кад ал књига са дојњи Котара, 0154    Копилета Поповић сердара, 0155    Шта ј’ у књизи свиња направила: 0156    „Ето књига ага Јусуфага, 0157    Док проучиш књигу шаровиту, 0158    Одмах Злату мећи у кочије, 0159    Па је мени спреми на Котаре. 0160    Ако жалиш своје јединице, 0161    Ти узјаши ђогу помамнога, 0162    Изагји ми на мејдан јуначки, 0163    Ако несмиш на мејдан изаћи. 0164    А ти за се мејданџију тражи, 0165    Ако за се нејаш мејданџије, 0166    Ето мене теби до Црнчића, 0167    Сав ћу Црнчић ватром попалити, 0168    Тебе агу главом раставити, 0169    Твоју кулу ватром запалити, 0170    Опет твоју уграбити Злату, 0171    Па се опет оженити с њоме. 0172    Боље ти је Злату опремити, 0173    На лип начин ти опреми Злату, 0174    Да будемо срцом пријатељи, 0175    Не мрзимо један на другога.“ 0176    Кад је ага књигу прегледаво, 0177    Па видио што му књига пише, 0178    Главом махну са срца уздаше, 0179    Сам у себи ага помислио: 0180    „Види хала мога при меника, 0181    Сад ја незнам што ћу од живота, 0182    Да би Влаху Злату прегорио 0183    Дина ми је недам у Кауре. 0184    Да би Влаху на мејдан изашо, 0185    Мени данас седамдесет љета, 0186    У десну сам руку окљастио, 0187    А у ливо око оћорио, 0188    Моја глава није за мејдана, 0189    Ја немогу стати у мејдану, 0190    А у мене нигди никог неја, 0191    Да би мене данас пожалио, 0192    Копилету на мејдан изашо. 0193    Ја сам имо три пособца сина, 0194    Два су моја сина погинула, 0195    У логору Лике Мустајбега, 0196    Трећи ми се болом разболио, 0197    Умрло ми дјете код оџака, 0198    На рукама мојим у одаји, 0199    Сад ја нејам никог на Удбини, 0200    Да би за ме на мејдан изашо, 0201    Што ја своји имам побратима, 0202    Свакога је старост освојила, 0203    Само Злату имам на оџаку, 0204    Камо срића да је она слипа, 0205    Неб’ јој био штенац муштерија.“ 0206    Све мислио, на једно смислио. 0207    Сада идем бегу удбинскоме, 0208    Казати му ја за своје хале, 0209    Каки су ме хали најахали, 0210    Неће ли ме насвитоват Лика, 0211    Па повика слугу Маријана: 0212    „Вирна слуго, опреми ђогата, 0213    Јер ми ваља бегу на Удбину.“ 0214    Када слуга агу преслушао, 0215    Па у кастел до ђогата дође, 0216    У долафу врата отворио, 0217    Чул обали а седло навали, 0218    А по седлу стере рисовину, 0219    Заузда га ђемом нимачкијем, 0220    Из марванта изведе ђогата, 0221    Златна пећа ђоги над очима. 0222    Када ага опази ђогата, 0223    Одмах ага на ноге скочио, 0224    Самирли се ћурком загрнуо, 0225    Ја какав му ћурак на плећима, 0226    Све по њему мјесецови златни, 0227    Су дви гране дви елмазли гране, 0228    Опаса се мукадемом пасом, 0229    Од припуна таман баш до сиса, 0230    За пас зади оба џефердара, 0231    Покрај њиха палу подфатио, 0232    Обу чизме препаса гадару, 0233    Па низ кулу до ђогата сигје, 0234    Слуга коња аги префатио, 0235    Када ага ђогу узјахао, 0236    Слуга аги врата отворио, 0237    Кад ускочи на ђогата ага, 0238    Он управи Лики на Удбину, 0239    Када ага поље прегазио, 0240    Помоли се пољу удбинскоме, 0241    Отален се види до беглука, 0242    У томе се дану претрефило, 0243    Пун је беглук лички набодица, 0244    Све су дошле личке набодице, 0245    Скупиле се аге на беглуку. 0246    Кад је ага пољем ударио, 0247    Опази га Лика пред беглуком, 0248    Па он вели дјеци у беглуку: 0249    „Дјецо моја, млади Удбињани, 0250    Ето нама Црнчић Јусуфаге, 0251    Врло ђоги кидисаво своме, 0252    Ево има цијела година, 0253    Како мени није долазио, 0254    Њеко му је криво учинуо, 0255    Какав ће нам сад хабер донити?“ 0256    У том ага до беглука дође, 0257    Пред беглуком осиде ђогата, 0258    А претрка тридесет делија, 0259    И од аге ђогу префатише. 0260    Оде ага у беглук на врата, 0261    Пун је беглук лички набодица, 0262    У врх кола Лика Мустајбеже, 0263    Па до њега Гази Ћејванага, 0264    До њег Козлић сједи Хуремага, 0265    Редом их је тријест и четири, 0266    Јандал младеж сједи у беглуку, 0267    Туј су сва три била побратима, 0268    Што су Злати били муштерија. 0269    Кад упаде Црнчић Јусуфага, 0270    У беглуку турски селам викну, 0271    Сви му бутум селам одпримише, 0272    Ићрамли су удбински ајани, 0273    Стискаше се један до другога, 0274    Јусуфаги мјесто направише, 0275    Уз колино Лике Мустајбега, 0276    Бег се с њиме за здравље упита, 0277    Кад рекоше да су здраво били, 0278    Онда вели Лика Мустајбеже: 0279    „Мој акрану, ага Јусуфага, 0280    Што те неја мени у беглуку, 0281    Ево има цијела година, 0282    Како тебе до беглука неја, 0283    Ко је теби учини криво?“ 0284    Кад те ага ричи разумио, 0285    Грохнуше му сузе од очију, 0286    Па се руком фати у џепове, 0287    Извади му књигу шаровиту. 0288    Када беже књигу разавио, 0289    Књигу учи у боји се миња, 0290    Све су аге стале у беглуку, 0291    Свак на бегу очи саставио, 0292    Свако чека бега удбинскога, 0293    Шта ће беже рећи у беглуку, 0294    Шта му књига пише шаровита. 0295    Када беже књигу прегледао, 0296    Па овако у беглуку викну: 0297    „Дјецо моја сиви соколови, 0298    Ова ј’ књига са Дољњи Котара, 0299    Од ђидије Поповић сердара, 0300    А на нашег агу Јусуфагу, 0301    Ишће њему јединицу Злату, 0302    Да му Злату спреми на Котаре, 0303    Ил да ага на мејдан изагје, 0304    Ил да за се ђебелију нађе. 0305    Је ли мајка родила јунака, 0306    Да ће тило курбан учинити, 0307    И за агу на мејдан изаћи?“ 0308    А све аге ником поникоше, 0309    Свак’ преда се очи оборио. 0310    Туј небило материна сина, 0311    Да би Влаху на мејдан изашо.“ 0312    Скочи момак на ноге лагане, 0313    Па окрену беглуку на врата, 0314    То је глава Боснић Мехмедаге. 0315    Пред беглуком узјаха дората. 0316    Опет Лика у беглуку викну: 0317    „Што мучите сиви соколови, 0318    Који ће се примити Златије, 0319    И Влашчету на мејдан изаћи?“ 0320    Опет свако ником поникнуо, 0321    И у црну земљу погледао, 0322    Туј не било материна сина, 0323    Да би Влаху на мејдан изашо, 0324    Докле момак скочи у беглуку, 0325    Па окрену беглуку на врата, 0326    То бијаше Врховац Алага, 0327    Он ждралана прими од делија, 0328    Па отишће пољем удбињскијем. 0329    Док ста вика Лике Мустајбега: 0330    „Је ли мајка родила јунака, 0331    Да ђидији на мејдан изађе, 0332    А све аге ником поникоше, 0333    А у црну земљу погледаше, 0334    Како трава на завојке расте, 0335    Баш ко дојке у младе дивојке, 0336    Кад изагје на ћемал дивојка, 0337    Скочи момак беглуку на врата, 0338    То бијаше Мусић барјактаре, 0339    Мусић бајро с поља Турјанскога, 0340    Од делија примио дората, 0341    Низ Удбину дору отиснуо. 0342    Опет беже у беглуку викну: 0343    „Је ли мајка родила јунака, 0344    И мени га овде пригодила, 0345    Да би Влаху стао на мејдану, 0346    А за гајрет свем нашем Исламу.“ 0347    Викну беже њеколико пута: 0348    „Туј небило материна сина, 0349    Да би Влаху стао на бранику.“ 0350    Нико с’ неће да прифати Злате, 0351    Ко је Злати био муштерија, 0352    Тај би Влаху на мејдан изашо, 0353    Али неће нитко да изагје, 0354    Севеп Злате агине дивојке, 0355    Јер је сваком ставила махну, 0356    А свакога резил учинила, 0357    Па све момци шапћу по беглуку: 0358    „Нека ага иде Јусуфага, 0359    Нека Хливну иде каменоме, 0360    Нек у Хливну мејданџију тражи, 0361    Јер је Злати Хливно омилило.“ 0362    Туде Лика агу уставио, 0363    Кад им вакат од акшама било, 0364    Вечераше и акшам клањаше, 0365    Свако оде својој билој кули, 0366    Бег одведе агу на конаке, 0367    Туде ага конак учинуо, 0368    Када сутра бијел дан освану, 0369    Дан освану а сунце ограну, 0370    Бег са агом до беглука сиде, 0371    Када они ушли у беглуке, 0372    Кахвеџија кахву наточио, 0373    Духан пуше мрку кахву срчу, 0374    Скупљају се аге до беглука, 0375    Мало вриме ни за дуго није, 0376    Пун се бега беглук искупио, 0377    Опет беже књигу извадио, 0378    Бег завика у беглук мејхани, 0379    „Ко ће књизи јардум учинути, 0380    Бог му драги у помоћи био.“ 0381    Ал залуду што бег подвикује, 0382    Кад му никог неја у беглуку, 0383    Да би књизи јардум учинуо. 0384    Кад видио Лика Мустајбеже, 0385    Да јунака у беглуку неја, 0386    Да би књизи јардум учинуо, 0387    Онда Лика Радована викну: 0388    „Радоване, моја вирна слуго, 0389    Де опреми велика гаврана, 0390    И ђогата аге Јусуфаге, 0391    Па ћеш с’ агом до Новога сићи, 0392    Право кули Боснић Мехмедаге, 0393    Ти ћеш аги селам од менека, 0394    Да за агу на мејдан изагје, 0395    За мој хатар нек се књиге прими, 0396    Злата се је ричи покајала, 0397    Што је њега балијом назвала.“ 0398    Одмах Раде до каштела сиде, 0399    Он опреми врана великога, 0400    Агин ђого спреман на јаслама, 0401    Оба Раде пред беглук изведе, 0402    Крену ага беглуку на врата, 0403    Бег Мустајбег вели Јусуфаги: 0404    „Ето књига ага Јусуфага, 0405    Када сидеш до Новога била, 0406    Ти ћеш селам Боснић Мехмедаги, 0407    Нек се књиге прими и Златије.“ 0408    Отле ага појаха ђогата, 0409    За њим Раде дебела гаврана. 0410    Оста Лика у беглуку своме, 0411    Да видимо Црнца Јусуфаге, 0412    И са њиме малог Радојице, 0413    Оба теже до Новога била, 0414    Кад су били око пола пута, 0415    А сломи се огањ на Котари, 0416    Конда Котар у абез пропаде. 0417    Јусуфага са срца уздаше, 0418    Грозне аги сузе ударише, 0419    Куку Злате у мене једина, 0420    То пукоше котарски топови, 0421    Влашче свате купи по Котару, 0422    Порад тебе рано непреболна, 0423    Никад тебе приболити нећу. 0424    Тако иду оба коњаника, 0425    Заплакује ага Јусуфага, 0426    Све га Раде тиши са гаврана, 0427    Док сидоше до Новога била, 0428    Право кули Боснић Мехмедаге, 0429    У авлију оба ускочише, 0430    Авлинска им отворише врата, 0431    На големо чудо ударише, 0432    Кадли цура по авлији хода, 0433    Добра дору по авлији вода, 0434    Рони цура сузе од очију, 0435    А у доре грива накрната, 0436    Циди му се низ копите крвца, 0437    Цура вода дебела дората; 0438    Њојзи ага турски селам виче, 0439    Цура аги селам отпримила, 0440    Ага свога разјаха ђогата, 0441    Па он цуру код дората пита: 0442    „Па Богом ти јадигјар дивојко, 0443    Чија је си данас у авлији, 0444    Чијег дору по авлији водаш, 0445    Ш’тој у доре крвца ударила, 0446    А што сузе рониш од очију?“ 0447    А цура му вели на авлији: 0448    „Ја Бога ти стари ихтијару, 0449    Ја сам сека Боснић Мехмедаге, 0450    А дорат је аге Мехмедаге. 0451    На зло ми је јутро освануло, 0452    Јутрос братац доћера дората, 0453    Он је грдних допануо рана, 0454    И Бог знаде приболити неће, 0455    Севеп н’аке Црнчевића Злате, 0456    У срићи се никад не смирила — 0457    Аџе драги одмакни ђогата, 0458    Харли ми се дорат пригодио, 0459    Мого б’ ђоги штету учинити.“ 0460    Ага свога остави ђогата, 0461    Па окрену у високу кулу, 0462    За њим Раде уз мостове скаче, 0463    Па обадва угјоше Мехаги, 0464    Али Мехо лежи на душеку, 0465    Њему ага турски селам виче — 0466    Боснић аги селам отпримио, 0467    Питаше се за мир и за здравље, 0468    Тада ага књигу извадио, 0469    Књигу даде Боснић Мехмедаги, 0470    Рањен Боснић књигу префатио, 0471    Рањен ага сједе на душеку, 0472    Кад агину књигу прегледао, 0473    Па видио што му књига каже, 0474    Он се руком за јастук хитио, 0475    Па извади осјечену главу, 0476    Баци аги на одају главу: 0477    „Ето глава Црнчић Јусуфага, 0478    То је глава Поповић сердара, 0479    Кад сам био ага у беглуку, 0480    Тад си дошо Лики Мустајбегу, 0481    Кад је беже књигу проучио, 0482    Ја сам чуо што та књига каже, 0483    Од беглука ја појаха дору, 0484    Ашићаре на Котаре сидо, 0485    Мене ага мира намирила, 0486    Па сам Крањцу одвалио главу, 0487    Ал сам грдних допануо рана, 0488    И Бог знаде приболити нећу.“ 0489    Кад те Раде ричи разумио, 0490    Са одаје главу префатио, 0491    Па познаје главу у одаји, 0492    Раде знаде све сердарске главе, 0493    Па он вели Боснић Мехмедаги: 0494    „Мехмедага на душеку своме, 0495    Добро ти си на Удбину сашо, 0496    На боље си мисто потрефио, 0497    Сердару си штету направио, 0498    Није глава Поповић сердара, 0499    Већ је глава малог Николице, 0500    Млагјег брата Поповић сердара.“ 0501    Кад те Боснић разумио ричи, 0502    Пружи књигу аги Јусуфаги, 0503    Још му Боснић вели у одаји: 0504    „Носи ага књигу шаровиту, 0505    Ти ћеш селам Врховцу Алији, 0506    Нек се књиге прими шаровите.“ 0507    Јусуфаги сузе ударише, 0508    Када прими књигу шаровиту, 0509    Па окрену низ мостове кули, 0510    За њим иде ускок Радоване, 0511    На готове ате посидоше, 0512    И кренуше на Врхове равне, 0513    Кад су таман у по пута били, 0514    А сломи се огањ на Котару, 0515    К’о да Котар у абез амбис пропаде, 0516    А заплака аџе на ђогату, 0517    „Куку Злате, до смрти, 0518    На Котари пукоше топови 0519    Оно Влашче купи Котаране, 0520    У сватове теби до Црнчића.“ 0521    Кука аџе у седлу ђогату, 0522    А Раде га тиши са гаврана, 0523    Тако сишли на Врхове равне, 0524    Таман кули Врховца Алаге, 0525    Авлинска му отворена врата. 0526    У авлији ате ускочише. 0527    На големо чудо ударише, 0528    Када Ајка Алагина сека, 0529    Вода цура дебела ждалина, 0530    У ждралина грива накрната, 0531    Циди му се низ копите крвца, 0532    Цура хода грозне сузе лије, 0533    Ага Ајки турски селам виче — 0534    Ајка њему селам отпримила, 0535    Пита ага Ајке на авлији: 0536    „Што пролива сузе од очију, 0537    Што је ждралин крвав у авлији.“ 0538    А Ајка му вели од ждралина: 0539    „На зло ти сам јутрос уранила, 0540    Мени братац освану код куле, 0541    Грдни ми је допануо рана, 0542    Севеп н’аке Црнчевића Злате, 0543    У срићи се никад не смирила. — 0544    Аџе драги одмакни ђогата, 0545    Харли ми се ждралин пригодио, 0546    Мого би ти штету учинити.“ 0547    Ага свога осједе ђогата, 0548    Маман Раде дебела гаврана, 0549    Па их ето у високу кулу, 0550    У одају Врховцу Алаги, 0551    Аџе лежи Врховац Алага. 0552    Јусуфага турски селам викну, 0553    Рањен Але селам одпримио, 0554    Питаше се за мир и за здравље, 0555    Онда ага књигу извадио, 0556    Додаде је рањену Алаги, 0557    Када ага књигу прегледао, 0558    Па се руком за јастук хитијо, 0559    Извади му осјечену главу: 0560    „Ето глава Поповић сердара.“ 0561    Раде прими осјечену главу, 0562    Одмах Раде главу препознаде, 0563    Па он аги вели на душеку: 0564    „На добро си мјесто потрефио, 0565    Котару си кахар учинио, 0566    Није глава Поповић сердара, 0567    Већ његова вридна побратима, 0568    Побратима Јуре капетана.“ 0569    Кад Алага ричи разумио, 0570    Јусуфаги књигу повратио, 0571    И овако њему говорио: 0572    „Носи књигу пољу Турјанскоме, 0573    Побри моме Мусић бајрактару, 0574    Ти ћеш селам побратиму моме, 0575    Нек се књиге прими шаровите. 0576    Прими ага књигу од Алије, 0577    Јусуфаги сузе ударише, 0578    Па окрену на одајска врата, 0579    За њим Раде низ кулу окрену. 0580    Кад сидоше на мермер авлију, 0581    И готове ате посидоше, 0582    Кад су таман у по пута били, 0583    А сломи се огањ на Котари, 0584    К’о да Котар у абез пропаде, 0585    А заплака аџе на ђогату: 0586    „Куку Злате, моја јединице, 0587    Ен’ котарски пукоше топови, 0588    Кренуше се кићени сватови, 0589    Сад ће ћери теби ударити, 0590    Хоће тебе свести на Котаре, 0591    А Раде га тиши са гаврана. 0592    Тако они на Турјанско сишли, 0593    Право кули Мусић Ибрахима, 0594    А ’влинска му отворена врата, 0595    У авлији ате утискоше, 0596    На големо чудо нагазише, 0597    Вода цура по авлији дору, 0598    У дората грива накрната, 0599    Циди му се крвца низ копите, 0600    Цура вода дебела дората, 0601    А пролива сузе од очију, 0602    Њојзи ага турски селам виче — 0603    А дивојка селам отпримила, 0604    Вели ага цури на авлији: 0605    „Што проливаш сузе од очију, 0606    А што водаш крвава дората.“ 0607    А вели му цура у авлији: 0608    „На зло ти сам јутро осванула, 0609    Јутрос ми је братац освануо, 0610    Рањен ми је дошо са Котара, 0611    Е Бог знаде хоћел приболити, 0612    Севеп н’аке Црнчевића Злате, 0613    У срићи се никад не смирила, 0614    Аџе драги одкучи ђогата, 0615    Наран ми се дорат притрефио, 0616    Мого б’ ђоги штету учинити.“ 0617    Они своје коње разјахаше, 0618    Па их ето у високу кулу, 0619    У одају Мусић бајрактара. 0620    Када оба ушла у одају, 0621    Кад ал лежи Мусић на душеку, 0622    Њему ага турски селам виче — 0623    Мусић Бајро селам прифатио, 0624    Питаше се за мир и за здравље. 0625    Јусуфага књигу извадио, 0626    Даде књгу Мусић Ибрахиму. 0627    Када Бајро књигу прегледао, 0628    Па се руком за јастук хитијо, 0629    Баци аги осјечену главу: 0630    „Ето глава, Поповић сердара.“ 0631    Раде гледа осјечену главу, 0632    Па Мусићу вели на душеку: 0633    „Добро ти си јутрос подранио, 0634    Котару си штету учинио, 0635    Није глава Поповић сердара, 0636    Већ његова вридна бајрактара, 0637    Са Котора Гавран капетана.“ 0638    Кад је Мусић разумио ричи, 0639    Он поврати књигу Јусуфаги. 0640    Када књигу аџе префатио, 0641    Писну аџе баш к’о присојница, 0642    А сјети се своје јединице, 0643    Па окрену одаји на врата, 0644    Раде за њим низ кулу окрену, 0645    И готове ате посједоше, 0646    Низ Турјанско равно ударише, 0647    Кад Турјанско поље прегазише, 0648    И спадоше оба на раскршће, 0649    Једни пути иду на Удбину, 0650    До беглука Лике Мустајбега, 0651    Други иду брду Црнчевића, 0652    А до куле аге Јусуфаге, 0653    Ага крену својој билој кули, 0654    Раде оде на Удбину билу, 0655    Када Раде сиде до беглука, 0656    Пред беглуком осиде гаврана, 0657    Делије му врана префатише. 0658    Већ је сунце на заходу било, 0659    Када Раде сиде до беглука, 0660    У беглуку нигје никог нема, 0661    Свак’ отишо својој билој кули, 0662    Потље сама Лике Мустајбега, 0663    Бога назва Раде у беглуку, 0664    Бег је Ради Бога отпримио, 0665    Пита беже ускок Радована: 0666    „Радоване моја вирна слуго, 0667    Како нам је Боснић Мехмедага, 0668    Прими ли се књиге шаровите, 0669    Хоћел Боснић на мејдан изаћи, 0670    За нашега Црнца Јусуфагу?“ 0671    А Раде му поче казивати: 0672    „Да је Боснић рањен код Новога, 0673    Е Бог знаде хоћел приболити.“ 0674    Кад те беже ричи разумио, 0675    Па он Ради вели у беглуку: 0676    „Јел’ истина вирна слуго моја?“ 0677    „Јесте беже, виру ти задајем, 0678    Кад је Боснић пошо из беглука, 0679    Отишо је на Долње Котаре, 0680    Посико је малог Николицу, 0681    Ал’ је грдних допаднуо рана, 0682    Боснић нас је отле опремио, 0683    Да сиђемо Врховцу Алаги, 0684    Да се ага прими Поповића. 0685    Кад смо беже сишли на Врхове, 0686    И ага је рањен на Врхови, 0687    Па смо беже на Турјанско били, 0688    Баш до куле Мусић бајрактара, 0689    И Бајро је рањен на Котари, 0690    Отален смо беже покренули, 0691    Кад смо беже сишли до раскршћа, 0692    Ага оде својој билој кули, 0693    И однесе књигу при себика, 0694    А ја теби и беглуку сидо, 0695    Да ти хабер снесем на Удбину.“ 0696    Кад је беже Раду разумио, 0697    Оде беже у своје конаке, 0698    Кад у јутро беже уранио, 0699    Бег завика тридесет делија: 0700    „Спремајте се моји соколови, 0701    Опремајте ате на јаслима, 0702    И бегова велика голуба.“ 0703    Док се беже спреми на оџаку, 0704    Када беже сиђе до голуба 0705    Делије му ата подмакоше. 0706    Он дебела узјаха голуба, 0707    И делије ате узјахаше, 0708    Опколише Лику и голуба, 0709    Куд год ишли до Новога сишли, 0710    Управ кули Боснић Мехмедаге. 0711    Када кули и авлији сиде 0712    Дочека их слуга на капији. 0713    Сава слуга бега дочекао. 0714    Бег одјаха дебела голуба. 0715    Оде кули беже уз мостове, 0716    Кад упаде у мермер одају 0717    Гдје но Боснић лежи Мехмед-ага, 0718    Бег Боснићу турски селам викну; 0719    Када Боснић бега угледао, 0720    Да улази њему у одају, 0721    Прама бегу на ноге скочио, 0722    На ногама селам отпримијо, 0723    Бег се с њиме за здравље упита.— 0724    Па да видиш Лике Мустајбега, 0725    Гдје Боснићу добави бербера, 0726    Даде њему педесет дуката, 0727    Још берберу вако говорио: 0728    „Личи мени Боснић Мехмедагу 0729    А на томе теби бити неће.“ 0730    Па окрену одаји на врата, 0731    Оста бербер личећ Мехмедагу. 0732    Када беже до голуба сиђе, 0733    Делије му ата подмакоше. 0734    Кад Мустајбег узјаха голуба, 0735    Све узјаха тридесет делија, 0736    А делије бега опколише, 0737    Право кули Врховца Алаге, 0738    Дочекаше агине делије, 0739    И од Бега примише голуба. 0740    Када беже паде у одају, 0741    А гдје лежи Врховац Алага, 0742    Бег Алаги турски селам викну, 0743    Кад Алага бега угледао, 0744    Према бегу на ноге скочио, 0745    На ногам’ му селам отпримио. 0746    Питаше се за мир и за здравље. 0747    Бег Алаги добави бербера, 0748    Па му даде педесет дуката, 0749    И берберу рече у одаји: 0750    Да му личи агу у одаји, 0751    Па му неће бити све на томе 0752    Па окрену на одајска врата 0753    Бег низ кулу до голуба сиђе, 0754    Делије му ата прифатише, 0755    Бег ишћера ата из авлије, 0756    А делије бега опколиле. 0757    Право кули Мусић бајрактара, 0758    На капији дочека их слуга, 0759    Бег дебела одјаха голуба, 0760    Па га ето у високу кулу, 0761    А гдје лежи Мусић бајрактаре. 0762    У одају беже ускочио, 0763    Па Мусићу турски селам виче — 0764    Мусић бајро очи отворио, 0765    Више себе бега угледао, 0766    Одмах Бајро на ноге скочио, 0767    На ногама селам отпримио. 0768    Питаше се за мир и за здравље. 0769    У том беже добави бербера, 0770    И том даде педесет дуката, 0771    И том беже за бајру прикричи, 0772    Да му личи Мусић Ибрахима, 0773    Па окрену на одајска врата, 0774    Ето бега на мермер авлију, 0775    Он дебела узјаха голуба, 0776    Опколи га тридесет делија, 0777    Куд год иде на Удбину сиђе, 0778    Сад нек леже сва три побратима, 0779    Нека ране личе на оџаку. 0780    Да видимо Боснић Мехмедаге, 0781    Њега бербер у одаји личи, 0782    Тамам пуних седам недељица. 0783    Кад су аги ране замладиле. 0784    Усто ага сједи код пенџера, 0785    Па се ага мисли код пенџера 0786    Куд би ага пројахо дората. 0787    Ил’ би ишо до нашег беглука 0788    До беглука Зенковић Алаге, 0789    Ил’ би ишо на Удбину Лики, 0790    До беглука Лике Мустајбега, 0791    „Да ја своје видим побратиме.“ 0792    Тако мисли, сједи код пенџера, 0793    Уз поље се коњик помолио, 0794    На гаврану коњу од мејдана, 0795    Познаје га Боснић са пенџера, 0796    Познаје га познати не може, 0797    Кад се коњик ближе прикучио, 0798    Тада Боснић Влаха опазио. 0799    Влашче догје каменој капији, 0800    Дочека га слуга на авлији, 0801    Влашче слуги добро јутро викну, 0802    Још га влашче са гаврана пита: 0803    „Јели кула Боснић Мехмедаге, 0804    Јели дома Боснић Мехмедага, 0805    Носим њему књигу са котара.“ 0806    Слуга њему вели на капији: 0807    „Ово ј’ кула Боснић Мехмедаге.“ 0808    Ага се је дома претрефио. 0809    Одмах Влашче са гаврана сиђе, 0810    Слуга њему врана прифатио. 0811    Оде Влашче аги у одају, 0812    Тербијетли у одају угје; 0813    Шкрљу баци под десно пазухо, 0814    Па упаде у шикли одају. 0815    Боснић сједи мегју пенџерима, 0816    Влашче њему бога назовнуло, 0817    И агиној полетило руци, 0818    И агину руку пољубило, 0819    На кољену књигу оставило, 0820    Измаче се, стаде подвив руке. 0821    Боснић прими књигу шаровиту, 0822    Развио је па је проучио, 0823    Кад ал’ књига са Дољњих Котара, 0824    Од ђидије Поповић сердара, 0825    „Штај’ у књизи ђида направила?“ 0826    Ето ага књига шаровита: 0827    „Ти си мени сишо у котаре, 0828    Кад Боснићу крсно име служим, 0829    Ту је тебе срећа намирила, 0830    Ти си брата погубио мога, 0831    Мога брата млагјег Николицу. 0832    Сад ми ага на мејдан изагји, 0833    Ти покупи Лику и Удбину, 0834    Па ми сиђи на Попине равне, 0835    Ондје ћемо мејдан дијелити, 0836    И поведи Црнчевића Злату, 0837    Нека мејдан гледа на Попини, 0838    Ко добије нек води Златију, 0839    Ко погине томе и не треба.“ 0840    Кад је ага књигу прегледао, 0841    Па он влашком вели књигоноши: 0842    „Ти ћеш казат Поповић сердару, 0843    Баш ћу њему на мејдан изићи, 0844    Ја ћу довест Злату на Попину, 0845    Рока му је цијел’ мјесец дана, 0846    Нек саставља силовиту војску, 0847    Док ја Лику скупим и Удбину.“ 0848    Тако ага вели књигоноши. 0849    Ага влаху плати попудбину, 0850    Оде влашче добро захваљива, 0851    Оста ага у својој одаји. 0852    Што је Боснић ваду оставио, 0853    Браћо драга цијел мјесец дана, 0854    Није ага ваде оставио, 0855    Што неможе војске саставити, 0856    Већ је ага ваду оставио, 0857    Што му ране замладиле нису, 0858    Па се боји да их не повриди. 0859    Да видимо Боснић Мехмедаге, 0860    Гдје он Саву са пенџера викну: 0861    „Саво слуго опремај дората.“ 0862    Добро Сава опреми дората, 0863    Јер му ваља на Удбину сићи. 0864    Одмах Сава у подруме сиђе. 0865    До дората аге Мехмедаге, 0866    Са дората чула оборио, 0867    Он дората тимар учинио, 0868    У дувару долаф отворио, 0869    На дората седло ударио 0870    Све му рахта од жежена злата, 0871    У јабука алмаз каменови, 0872    Па по седлу абалију баци, 0873    По њој мрку медвидину тура 0874    Све одоздо златом насачмата, 0875    Све из злата изникли сингјири, 0876    На сингјирих куцају цекини. 0877    На дората хашу ударио 0878    Сва му хаша од жежена злата, 0879    Су дви стране дви елмазли гране. 0880    Заузда га уздом розманлијом, 0881    Забаци му четири кајаса, 0882    Два сингјирли, а два ибришимли, 0883    Ибришимли рад’ ашиковања, 0884    А сингјирли рад’ харна мејдана. 0885    Из марванта изводи дората, 0886    На авлију изведе дората, 0887    Боже драги шта му дорат ради, 0888    Није сунца вигјо ни мјесеца, 0889    У земану од седам недеља, 0890    Па се слуги неда прифатити, 0891    Копа дорат и десном и ли’евом. 0892    Кад погледа Боснић са пенџера, 0893    Он угледа дору на авлији, 0894    У аги се срце разиграло, 0895    Па се поче ага опремати, 0896    А најприје гаће и кошуљу, 0897    Нит су ткате нит су осачмате, 0898    Дјевојачком руком оплетене; 0899    Па обуче од саје чакшире, 0900    Какве су му од саје чакшире, 0901    Стале агу пет стотина рушпа, 0902    Док је ага скројио чакшире. 0903    На дви стране дви елмазли гране, 0904    Низ бедре му гује направљене, 0905    Кад год појде ногом да кораци, 0906    Све зј’евају гује под кољеном 0907    Бих рекао и бих се заклео, 0908    Да кроз сахат заклаће Мехагу, 0909    Које невишт несме ни гледати. 0910    По кошуљи дви ислах јечерме, 0911    На једној су пуца и илике, 0912    А на другој токе позлаћене. 0913    Кад обуче обадви јачерме, 0914    Он зелену обуче доламу; 0915    Ја каква је агина долама, 0916    Све су низ њу од злата пулије. 0917    Кратки ћурак по долами баци, 0918    Ја какав му ћурак на плећима, 0919    Све по њему од злата кругови, 0920    Све кругови баш ко мисецови. 0921    Па на главу калпак поставио, 0922    Сав му калпак од жежена злата, 0923    А за главу седам челенака, 0924    Осма патља од жежена злата, 0925    Од бедара тамам до нидара, 0926    За пас зади оба џевердара, 0927    Подфати их палом окованом, 0928    Па припаса на појас гадару 0929    И обуче чизме и калчине. 0930    Кад се ага тако опремио, 0931    Ко углаву не позна Боснића, 0932    Свак би реко везирево дјете. 0933    Момку двајест и трећа година, 0934    А присто се ага прегодио, 0935    Јако момка гари наусница. 0936    Кад се Мехо спреми у одаји, 0937    Па га ето низ високу кулу, 0938    Када ага у авлију сигје, 0939    А до слуге и дората свога, 0940    Он од слуге дору прифатио, 0941    Када дорат агу опазио, 0942    Жива мира у авлији нејма, 0943    Гриска агу за обе мишице, 0944    Све се с’ агом шали по авлији, 0945    Ага дори забаци дизгине, 0946    Није фајде крити му јунаштва, 0947    Нит се седла прими ни дората 0948    Већ с’ авлије у седло дорату, 0949    Па кроз руке промакну кајасе, 0950    Сава слуга врата отворио. 0951    Он ишћера пред капију дору, 0952    Све га сејре новљански јунаци, 0953    Све са кула чекме полијећу, 0954    Наносе се китли дјевојчице, 0955    Да сеире Боснић Мехмедагу. 0956    Он кроз Нови проћера дората, 0957    Фатијо се поља зеленога, 0958    Куд су аги пути на Удбину, 0959    До беглука Лике Мустајбега, 0960    Ага мора брду Црнчевића, 0961    Испод куле аге Јусуфаге, 0962    Када ага, напоље искочи, 0963    Кад искочи пољу Црнчевића, 0964    Прољетно се догодило добо, 0965    Угријало сунце по Црнчићу, 0966    А по кули аге Јусуфаге. 0967    Боснић тишка дебела дората 0968    Ал му фајде од тишкања нема: 0969    Маман му се дорат помамио, 0970    Никада му не мирује глава, 0971    Баца главу и десно и ливо, 0972    Кад кад дорат поузмахне главом, 0973    Преко аге пина полијеће, 0974    Све на сапи каља медведину, 0975    По два копља у висину клиса, 0976    По четири мири по ледини, 0977    У свем зору клекне на кољена, 0978    Кад погледа ага са дората, 0979    А до куле Црнца Јусуфаге, 0980    Висока се кула догодила, 0981    На пенџеру Злата Црнчевића, 0982    Сјела Злата према пенџерима, 0983    Према себи ђерђеф изхерила, 0984    Шара злато по бијелу платну. 0985    А кршно се обукла дјевојка, 0986    Јер се јутро петак претрефио, 0987    Па се кршно обукла дјевојка 0988    Све на њојзи љетна ђеисија, 0989    Све се тијело види кроз одјело, 0990    На глави јој фесић мегједија, 0991    На врх феса тепелук од злата, 0992    Мирно сјела Злата код пенџера, 0993    А сунце јој у фес угријало, 0994    Па одсива тепелук на глави, 0995    Парлаише аги и дорату. 0996    Кад кад цура па измахне главом, 0997    А под грлом сивају ђердани, 0998    Јер су на њој четири ђердана, 0999    Први јој је од бјела бисера, 1000    Други ђердан од инђи корина 1001    Црљен корин, а грло бијело, 1002    Тоје браћо погледати лијепо, 1003    Баш ко крвцу по бијелу снијгу, 1004    Трећи ђердан паре царевице, 1005    А четврти од жути дуката, 1006    Пониско јој дукат финдиклива, 1007    На њојзи је од свиле кошуља, 1008    Све одоздо брате насачмата. 1009    Па обукла бјелу антерију, 1010    Сва је пуста златом искаљата, 1011    На дивојци гаће кавганлије, 1012    Утегла се мукадемом пасом. 1013    На дивојци јелик од кадифе, 1014    Све поњему млади мјесецови, 1015    Све од пуста злата направљени, 1016    На раменим, два јој стоје крила. 1017    Када Злата раменима макне, 1018    Жуберкају крила на раменим, 1019    Баш ко момак и младо дјевојче, 1020    На пенџеру према мјесечини. 1021    Оплела је дванаест плетеница, 1022    Мегју њима до два истифана, 1023    На челу јој круна навалита, 1024    Све јој оку и обрви смета. 1025    На рукам’ јој срмом белензуци, 1026    Да ти ју је било погледати, 1027    Одмах би те спопала грозница, 1028    Људи кажу ја видио нисам. 1029    Нит’ је ниска, ни врло голема, 1030    Орта боја, рода госпоскога! 1031    На ногам’ јој од свиле чарапе, 1032    Уши једне, четвере мингјуше, 1033    Грло једно, четири ђердана, 1034    Чело јој је тахта седефова, 1035    Два јој ока два врела студена, 1036    Млого нам је а далеко нам је 1037    Још је љепша него што је кажем. 1038    Кад дјевојка главу подгинула, 1039    И у пољу угледа Боснића, 1040    Од себе је ђерђеф отиснула, 1041    Четири му ноге преломила, 1042    Изгубила иглу од биљура, 1043    Премакла се џаму и пенџеру, 1044    Па на кули чекму отворила, 1045    Она агу сејри и дората. 1046    Кад се Боснић ближе прикучио, 1047    Он удари крај високе куле, 1048    Он неможе срцу одољети, 1049    Да пројаше дебела дората, 1050    Дас’ не сврати аги Јусуфаги. 1051    У капију утишће дората, 1052    А слуга му прифати дората, 1053    Ага слуги бога навикнуо. 1054    Слуга аги љепше прифатио, 1055    Пита Боснић слуге од дората, 1056    Јели ага дома Јусуфага. 1057    Ено аге у својој одаји, 1058    Одмах Боснић окрену у кулу, 1059    Када Боснић уз кулу изагје, 1060    До одаје старог Јусуфаге, 1061    Кад погледа ага по хојату, 1062    Ал му нешто по кули жуберка, 1063    То је Златка била Црнчевића, 1064    Јер на Злати шушњи ђеисија. 1065    Ага паде у мермер одају, 1066    Када ага у одају угје, 1067    Туде нагје агу Јусуфагу, 1068    Ага сједи на мехку шиљтету, 1069    Кад му Боснић турски селам викну, 1070    Јусуф ага селам отпримио, 1071    Види аге старог Јусуфаге, 1072    Залуду му седамдесет љета, 1073    Још ићрама није оздравио, 1074    Ага одмах на ноге устаде. 1075    На ногама дочека Боснића, 1076    Питаше се за мир и за здравље, 1077    Кад рекоше да су здраво били! 1078    Ондо ага узме Јусуф-ага. 1079    Он посади Боснић Мехмед-агу, 1080    На своје га мјесто посадио. 1081    Кад су сјели и одморили се, 1082    Тада Боснић књигу извадио, 1083    Додаде је аги Јусуф-аги. 1084    Када књигу ага прегледао, 1085    Па видио шта му књига пише, 1086    Да ће Злата на Попине сићи. 1087    Писну: а ђе? Као љута гуја. 1088    Док на врата ускочи дјевојка, 1089    И унесе кахву на табаку, 1090    Најприј’ Баби кахву наточила, 1091    Па налила Боснић Мехмедаги, 1092    Па се аги приви у одаји, 1093    Дигла руку а рукав спустила 1094    Заклонила лице од Боснића. 1095    Све се на њег’ из грохота смије, 1096    Превија се баш ко гуштерица. 1097    Ја каква је Црнчевића Злата, 1098    Боснић ју је оком измирио, 1099    Па видио лице дјевојачко, 1100    Па Боснићу срце заиграло. 1101    Злата кахву лива у одаји, 1102    Додаје је баби и Боснићу. 1103    Крнали руку а зарфи сребрени, 1104    Измаче се подвиш стоји руке. 1105    Када аге кахву похрчише, 1106    Оде Злата одаји на врата. 1107    Скочи Боснић од топла пенгјера, 1108    Па он вели Црнцу Јусуфаги, 1109    Мени изум ја бих полазио, 1110    Ваља мени на Удбину сићи, 1111    До беглука Лике Мустајбега, 1112    По окрену на одајска врата, 1113    Низ мостове ударио кули. 1114    Од сеиза прифати дората, 1115    Хитро мамна поклопи дората 1116    Јер га Злата гледа са пенгјера, 1117    У наглости ата прескочио, 1118    Па се текар натраг повратио. 1119    Док дорату паде по перчину 1120    Он кроз руку промаче кајасе, 1121    Слуга аги врата отворио, 1122    Кад испаде ага пред капију, 1123    А поља се прими Црнчевића. 1124    Оде Боснић оћера дората. 1125    Када Боснић поље преметнуо, 1126    Докле га је Злата испратила, 1127    Док га могла очима видити. 1128    Када ага поље преметнуо, 1129    Фатио се поља Удбинскога, 1130    У по поља Боснић искочио, 1131    Кад пун беглук личких набодица, 1132    У врх кола Лика Мустајбеже, 1133    Све је акрен сјео код акрана, 1134    Сјео ага један до другога, 1135    А ихтијар један уз другога, 1136    Јандал младеж сједи у беглуку: 1137    Туде дванест бјеше побратима, 1138    Побратима Боснић Мехмедаге. 1139    Кад је ага наћеро дората, 1140    Опази га Лика пред беглуком, 1141    Па завика Лика у беглуку: 1142    „Дјецо моја млади удбињани, 1143    Ето нама Боснић Мехмедаге, 1144    Сад је Боснић ране изличио, 1145    Јер он мени и беглуку сиде.“ 1146    У том Боснић одјаха дората, 1147    Делије му ата отпримише, 1148    Боснић паде беглуку на врата, 1149    Кад пун беглук личких набодица, 1150    Ићрамли су удбињани турци, 1151    Стискаше се један до другога, 1152    Мехмедаги мјесто нашинише, 1153    Уз колино Лике Мустајбега. 1154    Када Боснић сједе у беглуку, 1155    Па агама турски селам викну, 1156    Њему аге селам отпримише, 1157    Питаше се за мир и за здравље. 1158    Кад рекоше да су здраво били, 1159    Онда Боснић књигу извадио, 1160    Даде књигу Лики Мустајбегу. 1161    Када беже књигу прегледао, 1162    Па видио што му књига пише, 1163    На Боснићу очи саставио: 1164    „О Мехага моје дите драго, 1165    Јесил’ књизи џевап учинио?“ 1166    „Јесам беже милом Богу хвала, 1167    Да ћу влаху на мејдан изаћи, 1168    Да ћу свести на Попине Злату, 1169    Да ћу сићи с’ тобом на Попине. 1170    И добру сам ваду одгодио, 1171    Мустајбеже цијел’ мјесец дана.“ 1172    Кад те ријечи Лика разумио, 1173    Он Боснића руком прегрлио, 1174    Прегрлио па га пољубио, 1175    „Бе аферим гњиздо од Новога, 1176    Бабо ти је харан јунак био, 1177    Па се соко на сокола баца, 1178    Ти нека ћеш на Попине сићи, 1179    Поповићу на мејдан изаћи, 1180    Ја ћу теби свате саставити, 1181    Ако Бог да и срећа од Бога, 1182    Те погубиш Поповић сердара, 1183    Завик ће се свати спомињати, 1184    Чуј Боснићу до онога свита, 1185    Ја ти војске нећу омалити. 1186    Повесћу ти на Попине Злату, 1187    Па нек куја гледа на пољани, 1188    Кога јој је балинка родила, 1189    Ако Бог да, те се повратимо, 1190    Ја ћу теби винчати Златију, 1191    Ти ћеш јој се ага осветити, 1192    Ти се два пут на њу оженити, 1193    Сад’ ћу теби свате саставити.“ 1194    Па он књиге пише шаровите, 1195    У беглуку кад је исписо, 1196    Онда викну књигоношу свога, 1197    Књигоношу Хумалића Ибру. 1198    Кад му Ибро до беглука дође, 1199    Он му даје књиге шаровите, 1200    Па он Ибри вако говорио: 1201    „Ибрахиме врсан књигоноша, 1202    Ево теби књиге шаровите, 1203    Хајде Ибро по Удбини сиди, 1204    И разнеси књиге шаровите, 1205    Првош’ снити до Скрадина била, 1206    А на руке паши Скрадинлији, 1207    Још ћеш њему селам од менека, 1208    Нек се паша спрема код Скрадина, 1209    Нек се спрема цијел мјесец дана, 1210    Ваља њему на Попине сићи, 1211    Па ћеш другу до Надина снити, 1212    А на руке Ахмет Алајбегу. 1213    Трећу носи Книну каменоме, 1214    А на руке книнскоме диздару. 1215    Па ћеш отле до Новога сићи, 1216    Подај књигу Зенковић Алаги. 1217    Отален ћеш до Радуча сићи, 1218    Подај књигу Кумалић Мујаги, 1219    Па отален на Цетину сиди 1220    Подај књигу Гази Махмутаги, 1221    Па отолен на Подове сиди, 1222    Подај књигу црном Омербегу. 1223    Паш отален до Вранића сићи, 1224    Подај књигу Вранић Алибегу, 1225    Паш отален ата повратити, 1226    Хајде Ибро до Градачца равно, 1227    До Градачца цареве паланке, 1228    Подај књигу Челебића сину. 1229    Паш’ отален у Плочу камену, 1230    Подај књигу Плочанин Алаги, 1231    Паш’ отале у врх Лике сићи, 1232    Подај књигу Мазул Алибегу, 1233    Паш’ отален до Госпића сићи, 1234    Подај књигу Алаги Диздару, 1235    Сваком селам Ибро од менека, 1236    Нек се сваки спрема на оџаку, 1237    Хумулићу цијел мјесец дана, 1238    Нека сваки саставља ордију, 1239    Јер нам ваља на Попине сићи.“ 1240    Одмах Ибро књиге префатијо, 1241    Па окрену беглуку на врата, 1242    Он у каштел до гарана сиде, 1243    Сад нек Ибро иде Хамулићу. 1244    Нека књиге носи по градови, 1245    Викну Лика Раду у беглуку 1246    „Слуго моја ускок Радоване, 1247    Дедер мени приди и пенгјеру, 1248    Да ти речем три четири рићи.“ 1249    Одмах Раде бегу преступио, 1250    А вели му Лика Мустајбеже, 1251    „Радоване бегов подајниче, 1252    Хајде Раде по паланки погји, 1253    По кулама и по чардацима, 1254    Сваком аги Раде ти докажи, 1255    Нек се сваки спрема код чардака, 1256    Нек се спрема цијел’ мјесец дана, 1257    Ваља њима на Попине сићи, 1258    Теби Раде књиге нетребају. 1259    Сваком’с салам од мене понити, 1260    Свак ће теби Раде вјеровати, 1261    Ти узјаши велика гаврана, 1262    Па га Раде гони низ Крајину, 1263    Ти ћеш Бишћу најпре ударити, 1264    Ти ћеш селам Попарженовићу 1265    Нек покупи момке по Крајини, 1266    Нек поведе са Габеле Бећу, 1267    Са сред Бишћа два Шејтанагића, 1268    Са дну Бишћа два Беширевића, 1269    Па ћеш Крупи сићи на капију, 1270    Па ћеш селам бегу Бадњевићу, 1271    Нек поведе Ахмет Бајрактара. 1272    Па ћеш шехер сићи Костајници, 1273    Ти ћеш селам Ћори Мустајбегу, 1274    Нек поведе Селим бајрактара. 1275    Па ћеш раде у Отоку сићи, 1276    Па ћеш селам старом Кахриману, 1277    Нек поведе дјецу са оџака, 1278    Па ћеш отле до Језерског сићи, 1279    Ти ћеш селам Џафер бајрактару, 1280    Па ћеш отле до Бужима сићи, 1281    Па ћеш селам Хасану Диздару, 1282    Па ћеш селам Ћатић Бајрактару, 1283    Отале ћеш ти до Стине доћи, 1284    Па подигни до два Краковића, 1285    Па ћеш сићи до Цазина била, 1286    Па ћеш салам двама Топићима, 1287    Отален ћеш до Мутника сићи, 1288    До Мутника двама Вилићима, 1289    Па до Тржца оба Велагића, 1290    И од Пећи Ковачева Раму, 1291    Са Кладуше обадва Хрњице 1292    Мустафагу и брата Халила, 1293    Отален ћеш до Штурлића сићи, 1294    До чардака Штуке Хасанаге, 1295    Нек поведе Осман бајрактара. 1296    Оде Раде низ Крајину сићи, 1297    А бег викну дјецу у беглуку. 1298    „Дјецо моја овде у беглуку, 1299    Ко нам се је овде претрефијо, 1300    Вама књиге оправљати нећу, 1301    Свако мени и беглуку сиђте, 1302    Од сад дјецо па кроз мјесец дана: 1303    А ти ага Боснић Мехмедага, 1304    Ти ми немој више долазити, 1305    Сад се ага храни за мејдана, 1306    Ти ћеш мени на Удбину сићи, 1307    Кад Зенковић од Новога погје, 1308    Јер сам њему књигу оправијо, 1309    Да Зенковић покупи Новљане, 1310    Па да мени на Удбину сиде.“ 1311    Туде они били у беглуку, 1312    Кад им вакат од растанка било, 1313    Сваки оде својој билој кули. 1314    Боснић оде до Новога свога . 1315    Што год иде све ће брзо доћи, 1316    Све пролазе дани и конаци. 1317    Када бегу јутро освануло, 1318    У које је јутро беже одредио, 1319    Да му аге на Удбину сиду, 1320    Бег завика Черим бајрактара, 1321    Бајрактару хајде до бунара 1322    Разапни ми чадор код бунара. 1323    У млагјега поговора нејма. 1324    Черим брајо покупи чадоре, 1325    Па га ето до бунара сиде, 1326    Па разапе чадор код бунара. 1327    Код огјака спремио се Лика, 1328    Слуга Раде ата опремио, 1329    Бег голуба узјахао свога, 1330    Па га ето пољу и чадору, 1331    Бег под чадор сиде код бунара. 1332    По рудинам огријало сунце, 1333    Ведро му се јутро прегодило, 1334    Из планине магла полетила. 1335    Није магла што је од године, 1336    Већ од паре коњске и јуначке, 1337    А напоље алај искочио, 1338    Пред алајом један на сијаху, 1339    То је глава паше од Скрадина. 1340    Подиго је по Скрадину Турке, 1341    За њим иде до девет стотина, 1342    Све атлије од Скрадина била, 1343    Осам стотин имаде пјешака, 1344    Када паша до бунара сиде, 1345    Сва се војска у пољу примири. 1346    Паша бегу оде и чадору, 1347    Бајрактари редају бајраке, 1348    Уз поље се алај помолио, 1349    Пред алајом један на ђогату, 1350    То је глава Ахмет Алајбега, 1351    Од Надина града бијелога, 1352    Осам стотин за њим коњеника, 1353    Седам стотин имаде пјешака, 1354    И тај алај на рудине сиде, 1355    Поглавица оде поглавици, 1356    Оста војска у пољу зелену. 1357    Још се њима алај помолио, 1358    Пред алајом један на алату, 1359    Тоје глава Зенковић Алаге, 1360    Пореди му други на дорату, 1361    Маман му се дорат помамио, 1362    А кршно се ага опремио, 1363    Око њега облијеће ћорда, 1364    Баш ко пашче око добра ловца, 1365    Сви рекоше ето Мехмедаге, 1366    И тај алај на рудине сиде, 1367    Оста војска у пољу зеленом, 1368    А Зенковић бегу под чадоре, 1369    Собом Боснић води Мехмедагу. 1370    Кад догјоше Лики у чадору. 1371    Мало време а дуго не било, 1372    Уз поље се коњик помолијо, 1373    На ђогату коњу од мејдана, 1374    То бијаше црнаг Јусуфага, 1375    Пореди му Злата на алату, 1376    А кршно се Злата опремила, 1377    Вргла пећу обукла фераџу, 1378    А на руке вргла рукавице, 1379    А за њиме сила и ордија, 1380    Поглавари иду поглавици, 1381    Војска оста у пољу зеленом, 1382    Јандал Злата на коњу алату. 1383    Дуго нам је а далеко нам је, 1384    Да бројимо личке набодице, 1385    Ког је Лика зовно до Удбине, 1386    Свак је рада Лику послушао, 1387    Свак је дошо Лики на Удбину 1388    Најкашње му ефендија догје, 1389    Сад му Шувал ефендија догје, 1390    Бег завика Шувал ефендију, 1391    „Ефендија дину гајрећија, 1392    Де приброји војску на Рудини, 1393    Да видимо што имамо војске, 1394    Имамо ли счиме на Попине.“ 1395    Ефендија под чадором викну, 1396    „Поглавари вичите чауше, 1397    Нек чауши преброје нам војску, 1398    Свак нек каже кол’ко има друга, 1399    Ја ћу војску на калем узети.“ 1400    Сваки чауш на калем узео, 1401    Свако каже Шувал ефендији. 1402    Када хогја војска саставио, 1403    Има војске тридесет хиљада. 1404    Кад рекоше да се окупише, 1405    Уз поље се коњик помолио, 1406    На ждралину ко на горјанику, 1407    Маман му се ждралин помамио, 1408    Пореди му други на дорату, 1409    Под агом се дорат помамио, 1410    А за њиме хиљада делија, 1411    То бијаше Врховац Алага, 1412    Својим побром Мусић бајрактаром, 1413    И са својих хиљаду делија, 1414    Побре пошли у сватове побри. 1415    Када ага стиже са Врхова, 1416    Тад рекоше да ће полазити. 1417    Крену Лика с војском на Попине, 1418    Пређе беже Лику и Удбину, 1419    На лугове беже ударијо, 1420    Кад лугове беже прелазио 1421    На пољане војска ударила, 1422    До биљега малог Муратбега. 1423    Отален је војска ударила, 1424    Испод горе у дуге долове, 1425    У Липовац кланац ударише. 1426    Кад су били у пољу Липовцу. 1427    Онда Злата вели Мехмедаги: 1428    „О Боснићу срце из недара 1429    Што си срце главу оборио, 1430    Да се влаха ниси преплашио.“ 1431    А вели јој Боснић Мехмедага: 1432    „Срце душо Црнчевића Злате, 1433    Ја се влаха нисам преплашио, 1434    Већ се јесам замислио Злате. 1435    Кад’ сидемо на Попине равне, 1436    Па ја тебе сведем на Попине 1437    Па оставим тебе у мејдану, 1438    Јер ће сердар извести Аницу, 1439    И бијел јој чадор разапети, 1440    Ко добије нек води обадве, 1441    Па ћеш Злате сјести код Анице 1442    Ко ће тебе причувати Злате. 1443    Кад је влашче вргло чувадаре, 1444    А код своје секе Анђелије, 1445    До ње стао Вучковићу Вуче 1446    И до њега девет Вучковића, 1447    Па до њиха седам Мандишића, 1448    И уз њиха седам Жагровића, 1449    Па до њиха чорави Васиљу 1450    Још до њега сухоноги Раде 1451    А крај тебе нико стати нејма. 1452    Код ког ћу те оставити Злате, 1453    Када влаху на мејдан изигјем 1454    Па сам зато невесео Злате.“ 1455    А Злата му вели са алата: 1456    „Немој срце бити невесео, 1457    Ти се мени небој под чадором, 1458    А неће ти утећи Аница, 1459    Ја ћу Ану теби оћувати, 1460    Акој’ уж њу Вучковићу Вуче 1461    Узаме ће сердар Мустафага, 1462    Акој’ уз њу девет Вучковића, 1463    Узаме ће седам Кумалића, 1464    Акој’ уз њу ћорави Василије, 1465    Узаме ће уског Радоване, 1466    Још ћу себи врћи диверове, 1467    Два бегова вридна бајрактара, 1468    И Мехагу Диздарева сина, 1469    И Халила брата Хрнићина.“ 1470    Кад те Боснић разумио ричи 1471    Што му Злата рече у Липовцу, 1472    На Злату се Боснић насмијао, 1473    Тако они кланац пригазише. 1474    На Попиње војска ударила, 1475    Колико је поље под Котаром, 1476    Пола су га власи претрпали, 1477    Ископали учкат метеризе, 1478    На хендеке оплели кошеве, 1479    На кошеве навукли топове. 1480    Када Лика сиде Мустајбеже, 1481    И доведе силовиту војску, 1482    Војска стала једна према другој, 1483    Мегју собом мејдан оставили, 1484    Гдје ће Боснић Мејдан дијелити, 1485    Са ђидијом Приморским сердаром, 1486    Јандал чадор њима на пољани, 1487    Ђеј’ Аница Поповић сердара. 1488    Бег Златију спреми до чадора, 1489    Кад се цуре обе саставише, 1490    Сједе Злата према Анђелији 1491    А до Ане Вучковићу Вуче, 1492    Поред њиме сердар Мустафага, 1493    Па до Вује девет Вучковића, 1494    А до Мује девет Козличића, 1495    Па је стало осам Мандушића 1496    Поред њима осам Мемагића, 1497    Па је стало седам Жагровића, 1498    Поред њима седам Кумалића, 1499    Па је стао Ћорави Васиљу, 1500    Поред њиме Тале Ибрахиме, 1501    До њег стао сухоноги Раде, 1502    Поред њиме ускок Радоване, 1503    Виш’ Златије стоје диверови 1504    Два бегова вридна бајрактара, 1505    Стоји Мехо и мали Хрњица, 1506    Сваки голе држе у шакама, 1507    Све поприча један у другога, 1508    Пошкрипује један на другога. 1509    Да видимо бега Удбинскога, 1510    Ђе он скочи на ноге лагане, 1511    И поведе тријест поглавица, 1512    А скочише три силана бана, 1513    Бан Задарски и сњим Шибенички, 1514    И Оршански с њима је устао, 1515    И са њима четерест сердара, 1516    Размирише мејдан Поповића 1517    И Турчина Боснић Мехмедаге, 1518    У ширину двадесет копаља, 1519    У дуљину тријест и четири, 1520    Па се беже врати до чадора, 1521    Он Мехаги вели код чадора, 1522    О Боснићу моје дите драго, 1523    Хош ли влаху на мејдан изаћи, 1524    Хоћу беже обадва ми свита, 1525    Док је Бога и дората мога, 1526    Да је седам умирати пута, 1527    А четерест дилити мејдана, 1528    Ни зашто се заклонити нећу 1529    Кад те Лика разумио ричи, 1530    Па Боснићу вели код чадора, 1531    Хајде ага узми абдест на се, 1532    Па ти клањај два наша речата, 1533    Рад мејдана Поповић Сердара, 1534    Јер се за час може погинути. 1535    Одмах ага Лику послушао 1536    А доскочи дванаест побратима, 1537    Од Боснића примише дората, 1538    Боснић узе турски абдест на се, 1539    Два божија саклања речата, 1540    Хатму малу Боснић проучио, 1541    Када Боснић Дову учинио, 1542    Па од побре префати дората, 1543    Кад појаха дебела дората, 1544    А вели му Лика Мустајбеже: 1545    „Сине драги Боснић Мехмедага, 1546    Гледај сине дору пројахати. 1547    Сад низ поље наћерај дората, 1548    Крај кошева и покрај топова, 1549    Крај чадора три силена бана, 1550    До чадора Поповић сердара. 1551    Мушко сине пројаши дората, 1552    Немој ми се препасти банова, 1553    Мехо свога отишће дората, 1554    Вид агини дванаест побратима, 1555    Сваки агу моли на Попина 1556    Сваки од њег мејдан заискао. 1557    Сваком рече Боснић Мехмедага, 1558    Да му неда првога мејдана, 1559    Док је Бога и коња дората. 1560    Тако Боснић оћера дората, 1561    Крај топова и покрај топћија. 1562    Крај чадора наврго дората, 1563    До чадора Поповић сердара, 1564    Када Боснић до чадора догје, 1565    Кад ал’ пију три силена бана, 1566    И код њиха Поповић сердаре, 1567    Посједала узвишна господа. 1568    Њима Боснић Бога назовнуо, 1569    Онда викну Поповић сердаре, 1570    Ходи ага да се напијемо, 1571    А Боснић га са дората викну: 1572    „Устај вамо да мејдан дјелимо, 1573    Јер је моја самохрана ћорда, 1574    А харан ми дорат од мејдана. 1575    Мого би те Столе оборити, 1576    Мого би ти глави кидисати, 1577    Могоб’ чашу крви допунити.“ 1578    А вели му Поповић сердару: 1579    „Хајд Турчине на поље зелено, 1580    Би ће теби данас мејданџије.“ 1581    Па одјаха Боснић на пољане, 1582    Сердар слуге код чадора викну. 1583    Поведите брњу великога. 1584    Види влаха какву хилу прави. 1585    Кад узјаха брњу великога, 1586    За се јагра меће на брњака, 1587    Јагар узе пушку за сердаром, 1588    Обгрну га сердар кабаницом, 1589    Па отишће на поље зелено, 1590    Кад изјаха Боснић Мехмед-аги. 1591    Па он вели Боснић Мехмед-аги: 1592    „Како ћемо мејдан дијелити?“ 1593    „Влаше како данас теби драго,“ 1594    Твоје звање, твоје обирање, 1595    Твој је мејдан Поповић сердаре.“ 1596    „Кад је Туре како мени драго. 1597    Бјежи мени на дорату своме, 1598    Гонићу те на брњаку своме. 1599    Ако тебе стигнем на брњаку? 1600    Да ти узмем са рамена главу. 1601    Ако тебе нестигнем Турчине, 1602    Бјежаћу ти до чадора свога.“ 1603    То рекоше ати потекоше, 1604    Бјежи Боснић на дорату своме, 1605    А гони га сердар на брњаку. 1606    Вид’ дората Боснић Мехмед-аге, 1607    Талумли се дорат прегодио, 1608    Јер га ага томе наућио, 1609    Добар дорат главу изхерио, 1610    Једно око по трави хитио, 1611    Једно око држи на сердару. 1612    Сердар агу близу достигнуо, 1613    Од себе је копље отиснуо, 1614    Добар дорат копље опазио, 1615    У свем зору клече на кољена, 1616    У задњим се повио кукови, 1617    По њему се Боснић положио. 1618    Преко аге копље прелетило, 1619    Фрци дорат па се повратио, 1620    За њим ага наметну дората. 1621    А побиже сердар на брњаку, 1622    Шићар пушку аги окренуо. 1623    Пуче пушка јагру са брњака, 1624    Непогоди аге ни дората. 1625    Мало аги шкоде направио, 1626    Дви му одби на глави челенке. 1627    Кад видио да је преметнуо, 1628    Сердар баци јагра са брњака. 1629    Докле дорат јагра прескоћио, 1630    Поразмаче сердар на брњаку. 1631    Боснић своме кидиса дорату, 1632    Он достиго Поповић сердара, 1633    Мого би га сабљом ударити, 1634    Ал га ага несми ударити, 1635    Јер је вигјо хилу у сердара. 1636    Да удари Поповић сердаре, 1637    На агу би топи испуцали, 1638    Нако топа несме опалити, 1639    Јер ће убит Поповић сердара. 1640    Наскакаше оба крај топова, 1641    Несмидоше топе испуцати, 1642    Веч кад оба ате проскакаше, 1643    А за њима топи испуцаше, 1644    Вид’ сердара нагони брњака, 1645    Из мејдана поврати брњака, 1646    Куд најгушћа глија и парада. 1647    На Боснића пушке испуцаше. 1648    Брез егјела умирања неја 1649    Таксирата док Бог не нареди, 1650    Нити паде нити се препаде, 1651    Од Боснића голо гвожгје сину, 1652    А добар му дорат од мејдана. 1653    „Да видимо лике Мустајбега, 1654    Ђе он викну хоџу шувалију, 1655    Учи дову Шувал ефендија. 1656    Хоџе ђулбе дову заучише, 1657    А хагјије зићир донесоше. 1658    Тргаше се млади бајрактари, 1659    Да је било стати погледати, 1660    Како дванест сину побратима! 1661    Како побре жале Мехмед-агу’ 1662    Понајвечма Врховац Алага, 1663    И са њиме Мусић Турјанскога 1664    Они први у дин угризоше, 1665    И Боснићу јардум учинише. 1666    Фука стаде у небу бајрака 1667    Стоји земље црне тутљевина. 1668    Бајрактари први ударише, 1669    А котарски дрмнуше топови. 1670    Када пуче петнаест топова, 1671    Бајрактари по пољу легоше, 1672    Преко њиха топи превргоше, 1673    О мале се пушке појагмише, 1674    Па се једном ватром преметнуше, 1675    И за голо гвожђе префатише 1676    А остали ударише Турци. 1677    Свадише се Турци и каури, 1678    Да видимо двију дивојака, 1679    И код њиха мамени пинака, 1680    Наваљује један на другога. 1681    Туде њима срећа послужила, 1682    Они чадор туде освојише, 1683    Мало штете њима код чадора. 1684    Три козлице рана допадоше, 1685    И два брата до два Мемагића, 1686    И најмлагји Кумалић Ахмете. 1687    Сви легоше власи код чадора, 1688    Они ате о тле посједаше, 1689    И на влашки логор ударише, 1690    А осташе цуре под чадором. 1691    Када су се силе удариле, 1692    Рабрим Боже немила састанка 1693    Шта се туде може преслушати? 1694    Једни вичу на пољу рањени: 1695    „Негази ме брате са коњима! 1696    Лаке су се ране догодиле.“ 1697    Једни вичу на пољу рањени: 1698    „Гази мене удри душманина, 1699    Халал теби моја крвца била, 1700    На махшеру и на оном свиту.“ 1701    Већ је мало утишала чорда, 1702    Кад кад пукне по разбоју мала, 1703    Невиди се од траве до главе 1704    Ја камоли од мене до тебе. 1705    Јер је поље магла притиснула, 1706    Није магла што је од године, 1707    Већ од хрза праха и олова 1708    И од паре коњске и инсанске, 1709    А прочу се Мустајбеже лички, 1710    Хала дјецо о јурјеви данци, 1711    Овнови се рад Курбана хране, 1712    А јунаци рад данашњег дана. 1713    Кад Личани бега опазише, 1714    Они вечма онда навалише, 1715    Вавик пуца петнаест топова, 1716    Штету чини Лики Мустајбегу. 1717    Мало затим не прогје земана, 1718    Чу се грло лике Мустајбега: 1719    „Ударајте сиви соколиви. 1720    Џенету се отворише врата, 1721    Из џенета изашле хурије, 1722    И изниле крмзи пештемаље 1723    А да купе душе од шехита.“ 1724    Опет Турци живо ударише, 1725    Кад Личани бега опазише, 1726    А очуше езан на топови, 1727    Езан учи Шувал ефендија, 1728    Јер је дошо Шувал ефендија, 1729    А на својој сурој бедевији, 1730    Па исико петнаест топћија. 1731    Ефендија азан проучио, 1732    Кад су Турци чули ефендију, 1733    Још су они грђе ударили, 1734    Јер су знали да су освојили. 1735    Бег голуба свога дојахао, 1736    Шувалији турски селам викну, 1737    „Бе аферим Шувал ефендија, 1738    Ти си дину гајрет ућинио, 1739    Учи дову Шувал ефендија, 1740    Нек нам вихар са планине пухне. 1741    Да видимо чија гине војска, 1742    Чија гине, чија задобива. 1743    Ефендија дову заучио, 1744    Код Бога му кабул дова била, 1745    Бог му даде морске југовине. 1746    Уз планину магла полетила, 1747    У магли се отискоше Крањци, 1748    За власима запресташе Турци. 1749    Неколика бег чауша нагје, 1750    А чауши вичу по разбоју. 1751    Да се Турци натраг повраћају, 1752    Каурска се земља запалила, 1753    Кад се Бегу војска сакупила. 1754    Бег шехите своје покопао, 1755    Рањеницим сала намјенио, 1756    На два коња и копља четири. 1757    Неја Лици свију поглавица, 1758    Мало време ни дуго не било, 1759    Хука стаде зелене планине. 1760    Низ планину ђогат ударио, 1761    Сви рекоше сердарага Мујо. 1762    Па он бегу и разбоју догје, 1763    Бегу даде осјечену главу, 1764    Ето т’ беже од мене јабука, 1765    То је глава шибеничког бана. 1766    Бег му даде од злата челенке, 1767    У ријечи у којој смо били, 1768    Из планине коњаник изниће, 1769    На дорату ко на горјанику, 1770    Маман му се дорат помамио. 1771    Сви рекоше Диздаревић Мехо 1772    Када Мехо до разбоја сиде 1773    Селам даде а отиште главу: 1774    „Ето т’ беже од мене јабука, 1775    То је глава задарскога бана!“ 1776    Њему беже за главу челенке. 1777    Још га беже за Боснића пита: 1778    „Јеси л’ Мехо ти вигјо Боснића?“ 1779    А вели му Мехо са дората: 1780    „Нисам беже ја вигјо Боснића, 1781    Кад сам бану главу одвалио.“ 1782    Па се беже натраг повратио, 1783    А дората уморио свога, 1784    Прама себи опази сердара, 1785    Гдје он бјежи уз поље зелено. 1786    Сердар тежи на камен Котаре. 1787    Вавик бије под собом брњака, 1788    А прочу се грло Боснићево, 1789    Гдје га Боснић са планине виче: 1790    „Бјежи влашче Бара те штенила, 1791    Нигдје тебе оставити нећу, 1792    Док је Бога и дората мога, 1793    Сћераћу те Бечу леденоме.“ 1794    У ријечи у којој бијаху 1795    Помоли се уз планине вранац; 1796    Сви рекоше по разбоју турци, 1797    Да је глава Гојеног Халила. 1798    Докле Халил до разбоја сиде, 1799    Селам даде а отиште главу: 1800    „Ето т’ Лика од мене јабука, 1801    То је глава оршанскога бана.“ 1802    У том’ Лика задио челенке. 1803    А пита га Лика за Боснића. 1804    А Халил му за Боснића каза, 1805    Да је Боснић оћеро сердара. 1806    Далеко му сердар уграбио, 1807    А Мехо се куне са дората 1808    Да га нигдје оставити неће, 1809    Док је Бога и коња дората. 1810    У ријечи у којој су били 1811    А дрмнуше котарски топови, 1812    А зацвили ага Зенковићу. 1813    Мустајбегу сузе ударише, 1814    А уздахну са срдашца свога: 1815    „Хеј Боснићу моје дите драго, 1816    Гдје ћеш лудо изгубити главу, 1817    То ми на те пукоше топови. 1818    Ја си језир ја си погинуо. 1819    Ако сине будеш погинуо, 1820    Данас ће те беже окајати. 1821    Ако јесир будеш у Котару 1822    Данас ће те беже избавити.“ 1823    У ријећи у којој бијаху 1824    Уз поље се коњик помилио 1825    На дорату коњу од мејдана. 1826    Та на момку ђеисије неја, 1827    Све олово однило одило, 1828    Све с’ пред дором пјешац заиграва, 1829    Познају га познати немогу. 1830    Кад се ближе момак прикучио, 1831    Познадоше Боснић Мехмедагу, 1832    Живо гони Поповић сердара, 1833    Свезаније руку наопако, 1834    А за њим се брњак заиграва, 1835    Добар брњак Поповић сердара. 1836    Боснић бегу у разбоју дође 1837    Поклони му Поповић сердара. 1838    Бег му седам зади челенка, 1839    А сердару Талу поклонио. 1840    Тале њега на колац набио, 1841    Окрену га на доње Котаре, 1842    Нека Котар од турака чува. 1843    Отле беже војску подигнуо. 1844    Што је беже туде задобио 1845    Сваком беже право подилио 1846    Па чадору и цурама дође. 1847    Он их сведе на Удбину равну, 1848    Свак се отле расу са Удбине. 1849    Бег окрену до Новога била 1850    И одведе Боснић Мехмедагу. 1851    Кад женили Боснић Мехмедагу 1852    С липом Златом Црнић Јусуфаге, 1853    Потурчили дилбер-Анђелију, 1854    Обадве му нићах учинише. 1855    Кум му био Лика Мустајбеже, 1856    Зенковић му опреми весеље. 1857    Кад му и пир и весеље прогје 1858    Бег се опет на Удбину врати. 1859    Тако се је Боснић оженио!